I to je zivot

Postoje dani,nekad,kao sto je ovaj,kad u datom trenutku spokojstva osetim nemir I neku neizmernu tugu,cak I meni ne jasnu.Nemam neki specijalan razlog,ali eto,uhvati me,pocnu opet stare meni vec znane borbe I bitke..Sa sobom samom…Pitam se u tim momentima,iako  imam sve razloge da budem srecna,cemu tuga?Pitam se cemu borbe I bitke?Vec sve znam!!Neke sam dobila,neke izgubila,napravila sam I tu ravnotezu!!Pa zasto sam neuravnotezena??Zasto vecito neko nezadovoljstvo??Zasto vecito sumnja,strah,stega,tu duboko u meni??Reci mi,kako to da druge usrecujem,vracam im osmeh na lice,dajem im spokoj?Sta to sebi ne radim??I znas kako to polako krene!!Prvo ne osecam nista!Ne razmisljam ni o cemu!I onda polako,sasvim neosetno krene!!Prvo da zovem nekoga,tebe,Sandru,Bilju,ne vazno…Pa kad me to ne zadovolji,isla bih nekud…Sto dalje od kuce..Samo da ne sedim u njoj…Mada ni tu gde bih otisla ne bi mi bilo ugodno…Jer dabome,sebe ne mogu ostaviti I pobeci od sebe!Ili bih pojacala muziku glasno,ne bi li mi muzika otrgla paznju od misli,onih zloslutnih, nicim izazvanim..E onda bih se obukla najlepse sto umem,nasminkala,doterala I otisla negde…I bila ono sto  nisam..I tako bar na kratko pobegla od sebe..Od stvarnosti..Odglumatala najlepsi osmeh..Odglumatala ravnodusnu zenu,odglumatala da nikad nikog nisam uvredila,niti da sam ikad u zivotu bila povredjena..I onda opet utihnem..Razmisljam kako ne smem da imam u svom zivotu trenutak spokojstva kako ne bih razmisljala o glupostima,kako bih ucutkala tu mene koja me gusi I ne dozvoljava mi da budem ja ja,nego me pravi ovakvom kakva sam sad tuzna,nikad zadovolna,ogorcena..Razmisljam..Puno razmisljam,vracam film u glavi,pokusavam da se setm kad sam to prvi put osetila,jer nisam od uvek bila ovakva..

Ako pokusam da napravim sazetak,ili bar da se vratim na mesto zlocina ,bez kako si mi jednom prilikom rekla,strucne pomoci, da rekonstruisem I pokusam da shvatim sama kako i odakle je sve pocelo,stalno me vraca na mojih 18,pa zatim na mojih 16,I najzad na mojih 14 godina.Sa cetrnaest da se ne vracam na ne mili dogadjaj,u velikoj meri mi je obelezilo detinjstvo,zatim devojastvo I najzad mnogo godina kasnije na tim temeljima gradila sebi srecu…

Kad bih trebala da nacrtam,kako vidim svoj izgradjeni zivot  evo kako bi izgledala ta slika:voda…svuda je samo voda…na srdini te vode nalaze se cetiri drvena podupiraca ili kako se to vec naziva..na njemu  kuca mala oronula trula od vode,ponegde nahvatana trulez pobudjalog drveta,godinama natapano vodom,nema stepenista,bez nacina da se popne neko I udje u nju!Vide se ostaci nekog stepenista ,ali  ono je istrulilo od silne vode..A  unutra tek!Zaudara miris trulezi,tamno I mracno,sve u poluraspadnutom stanju,prekriveno sve prasinom I paucinom!Tek ponegde videlo bi se ali samo ostrom oku to ne bi promaklo,da je neko krocio tuda.Da je neko pokusao da skine prasinu I u prolazu ostavo otiske prstiju!Ne paznjom ili sa namerom,sad vec nema veze.U nekom cosku bi se mogao naci I neki fenjer,koji je  u nekom trenutku nekad sluzio da obasja tu oronulu prostorijicu i na moment je ucini lepsom,ali ni oni vise ne sijaju…Sluze samo da podsete da su nekad nekom prilikom obasjavali nesto..Eto tako vidim!Bas tako bih je oslikala!No da ne davim,znas vecinu I sama!

Pitam se da li me je nemanje doma dovelo da nigde nemam spokoja…Cudno..Nisam ni bila svesna tezine reci dom,vec upravo sada kada je pisem!Shvatila sam da ga ja nemam.Da sam ga izgubila,I mada se trudim da ni na  koga ne svaljujem krivicu,za moje nemanje doma,uprkos sto ga I ti I ona imate,ne ide mi..Jer dok ste se vas dve kucile,I svijeale gnezdo oko vaseg doma,ja sam se selila od nemila do nedraga,menjala domove kao hotelske sobe,iako u svaki koji sam usla mislila sam da je to to,da se necu vise seliti I da necu opet svijati I kuciti!A u svaki koji sam usla,iako sam znala da nije moj,zvala sam domom,I pokusala da napravim da lici na mene,da dobije moj identet,da ostavim traga,da mu dam lepotu I dusu…I najzad napustala…Svaki sledeci sve lakese I lakese od prethodnog..Jer u jednom,dok sam sa osamnaet,iznosila poslednju stvarcicu I zatvarala vrata,sa knedlom u grlu,ostavila sam ono sto nikad necu moci da ponosem..Detinstvo,devojastvo,srecu,tugu…Eto I to si prodala!Ne samo zidove I kvadrate..I naspram svega toga nijedan mi vise nema znacaj…Postali su I ostali za mene samo pusti zidovi…Pa I ovaj.Za koji mi svesrdno delis savete da ga ne napustam,da ostanem u njemu zarad mene,zarad deteta…Zarad koje cega!!Taj isti dom koji mi je nekad bio sigurno utociste,koji mi je pruzao spokojstvo I mir,bio upravo onaj mali fenjercic koji je zgasno,za koji sam opet pomislila da je zadnji, da ga vise necu menjati,sada je za mene gori od zatvora…I nista mi ne znaci!!Postaje jos jedan od prinudnih smestaja..A ironija je,kakav god da je,ti imas svoj!I ne na nacin na koji ga ja imam!I ironija je da me bodris da ne klonem!I ironija je da ja sve to znam I cutim!

Doba kada o svemu razmisljam...Misli su mi rasute,sumiram,pokusavam da svedem racune,krivim,opravdavam,osudjem..Ali nista od toga mi ne donosi zadovoljstvo I mir..Sve te misli mi unose nemir..Pokusavam da razmislim,sta je to sto me jos cini upravo ovakvom..Mozda bas upravo vas dve koje ste mi u prilicnoj meri utabale put,a ja kao poslusa ovcica trckarala za vama pa cak I u provaliju,ne sluteci o posledicama..Posledice sad snosim samo ja..Vas dve ste se distancirale,otudjile,unistile ono malo vesele mene I otisle,svaka svojim putem..Svaka svojim pobedama I porazima..Svaka od vas sad pere ruke I pokusava da mi docara koliki sam ja “debil”,”neuravnotezena”I vec da se ne podsecam svih vasih “komplimenata”spremne da mi udelite I pocastite,ne bi li mi pokazale koju prednost imate u odnosu na mene..Da sam ja NISTA za vas dve,bila I ostala.I svaka se na svoj svesrdni nacin trudi da mi to docara,pravdajuci se brigom za mene I moj zivot u buduce..Razmisljam kojoj od vas da zahvalim za to sto danas sedim sama u zlo doba noci,u neka tudja cetiri zida,tu bolnu cinjenicu nikako ne mogu da smetnem sa uma,dan pred  moj rodjendan I boreci  se sa svojim demonima,pokusavam sama da dodjem do srzi mog problema I nezadovoljstva,da prezivim vec sve prozivljeno unazad devetnaest godina..Razmisljam kolika je moja krivica I pokusavam da podelim breme od/do,ako je to ikako moguce,ne bih li narednih trideset I tri provela u nekom spokoju!Ili ako ne krivicu,a ono bar nasla opravdanje I oprost za svaku od vas!Pitam se gde sam?Pitam se gde je ona sada,a znam da se krije duboko negde u meni,ona ista bezbrizna I nasmejana ja,koju si tako lepo unistavala I ugnjetavala,praveci sebi mladji odraz u ogledalu,da te podseti na tebe u danima koji dolaze!!I znas sta je ironija sto I to znam I cutim I pitam se u neverici,dokle ces?

I postajem svesna jos jedne stvari,upravo sad dok je pisem.Znas sta je jos ironija?Sve vreme svaljujem krivicu na nju,podjednako tvoju zrtvu kao I ja,a sad pokusavas kao sto to cinis godinama, da operes ruke uprljane nasim zivotima,svaljujuci krivicu na nas dve…Lepo si to uradila moram da priznam..Lepo si nam usadila u zivote cinjenicu da smo sestre koje uvek treba da smo jedna uz drugu,a istovremeno usadjivala rivalstvo,ljubomoru,zavist kao korov.Pa I sto ne bi!Ni ti nisi u boljim odnosima sa svojim sestrama!Ne ne svaljujem krivicu u potpunosti na tebe.Tvoja krivica jedina,ako bi ti tako bilo lakese,jeste upravo u tom semenu koje si posadila medju nama,a nas dve ga gajile I zalivale I dozvoljavale da raste do ovih razmera upravo do kojih je sada doslo,misleci da je to najbolje!Znas da sad jedino sto pamtim jeste letnji pljusak u Knez Mihajlovoj,dok bose setamo I smejemo se kao deca ,male knjizice SESTRE,zajednickog Prvog maja,letovanja,smeha,suza…Eto to pamtim…I to ne mozes ni da otudjis ni da prodas ni da otmes!Pitam se da li si nekad pomislila kako je nama dvema bez nas dve,ako vec nismo imale tebe?!

Tisina je!Napolju mirise prolece,I pokusavam da zamislim kakvo li je bilo pre trideset I tri godine?Sta se promenilo od tada sem nas!I ne brini stavicu sutra najlepsi osmeh na lice!I bicu ono sto nisam,I sacekacu tvoju poruku u 15 I 50 I primicu je ravnodusno,ali to nikom necu pokazati..Cutacu,kao I do sada I pokusavati da se pravim kao da je sve u najboljem redu..Da mi se zivot nikad nije raspao,I ponovo skupljao,kao rasute stvari na ulici,pravicu se kao da mi nisi uzela najbolje godine I skrojila kako tebi odgovara I napravila od mene ovo sto sam sada…I ne treba meni strucna pomoc,ne…Potrbno mi je da se oslobodim svega tvog sto si utkala u mene I nadjem svoj mir!

UPOZORENJE:TEKST NIJE NAMENJEN OSOBAMA KOJE ZIVE  U DIJASPORI,OSETLJIVE SUJETE I EGA,NAČETIM LIČNOSTIMA  I POLU OSOBAMA,KOJI TAKOĐE ŽIVE U DIJASPORI!MORAM DA NAGLASIM DA JE VEĆINA NAŽALOST U PITANJU,A ONA MANJINA I NEKOLICINA MENI DRAGIH LJUDI NEĆE SE NI PREPOZNATI U TEKSTU!!

Sećate se priče možda o mojoj krizi identiteta u pokušaju prilagodjavanja I “integracije”u Nemačkoj?Da podsetim:Dakle,posle urasle dlake,zbog koje sam pomislila da mi niče kurac,I onog nepodnošljivog smrada kome nisam odmah mogla da odgonetnem poreklo,najzad konstatovala da  to smrdi  moj bračni partner,rešila sam da opet malo prošetam do Srbije!Psihijatra 24.januara sam preskočila,odnosno na zakazan termin nisam ni otišla,jer sam ubrzo shvatila  u čemu je moj problem!Rasvetlio mi ga je, verovali ili ne, jedan carinik!!

Uskomešana osećanja svaki put kad treba da sletim u Srbiju!Svaki put doživljavam to nekako posebno!Medjutim bolovi u trtičnom delu su mi nepodnošljivi!!Jedva sedim.Naravno jedva čekam da sletim!Kad sam najzad sletela,prošla pasošku kontrolu,sva važna,doterana,našminkana,čekam prtljag.Nos mi para oblake,mada jedva stojim od bolova,ali ne dozvoljavam da to pokažem nekom grimasom,sačuvaj Bože..Prolazim pored carinika,vučem moj prtljag,poslednjim atomima snage trudim se da pravo hodam,mada bolovi postaju nesnosni,čujem kako carinik zamnom viče:”Gospođo!Gospođo!!”Okrećem se sva važna I dalje,mada ne znam šta mi je gore,da li da hodam ili da stojim u mestu,pogledam carinika pravo u oči,pokušavajući da koketiram I flertujem sa njim,samo da mi ne dira kofer I kažem:”Da,izvoli te?Mene zovete??Pomalo snebivajući se upitao me je :”Oprostite,upravo ste stigli ovim letom iz Dortmunda?-“Da,recite?-Rekla sam sva važna-“E,pa gospođo,budite ljubazni I taj praziluk,što je počeo da vam niče iz dupeta,ostavite ovde!U Srbiji imamo dovoljno prazilukovića!!!Ne treba nam više nego inače”!!

Eh da,vratila sam se...Evo me ...Da, ja sam ta budala glavom i bradom,koja je za sobom ostavila zemlju sigurnosti,stabilnosti,slobode,pregršt mogućnosti,i vratila se u ovu našu divnu zemlju bezakonja,korupcije,pokvarenog mleka,lošeg političkog režima..Zemlju gde ništa nije sigurno,bez mnogo mogućnosti,ali moju...Tako divnu...Nije bilo ni mnogo buke oko mog dolaska!!Nije me dočekala  muzika i pogača!!!Dočekala me je divna moja Aleksandra sa saksijom i  grumenom naše srpske(senjačke) zemlje,crvenim karminom kupljenim samo za te „specijalne prilike“,koji je stavila da mi izmami osmeh,Lola,sa njenim dosetkama,da me podseti zašto sam se vratila,Snežana,Sonja...I NEKO....Sad taj NEKO,nije manje bitan,ali će tog NEKOG moji verni neprijatelji prejudicirati,te s toga,ne bih išla dalje!!Dovoljan razlog da na sve pljunem...I vratim se spokojna!Na velika vrata!!I to za zauvek!

Nemačka!!!Prva pomisao mi je bila da se Hitler verovatno okreće u grobu!Sve za šta se borio,zalud mu je trud bio!!Cigana,jevreja,muslimana koliko ti duša ište..Turaka,Poljaka,Rumuna,Albanaca,raznoraznih nacija!!I naravno ništa bez nas Srba!!A život Srba u dijaspori!!!!!Eee to je za priču!!Zamislite samo sav šljam koji je preplavio ovaj naš divni Beograd,pa je Beograd postao sve samo ne beo!E tako vam je isto i sa Nemačkom,Austrijom,Svajcarskom…Verujem sa vecinom zemalja u kojoj su naseljeni naši ljudi!!

Prvo što kao stranac čujete kada želite da postanete deo neke zajednice koja nije vaša jeste: INTEGRACIJA!!!Zatim učenje JEZIKA!!!!Zatim ne zvanično,da što bolje upoznate kulturu,način života,navike,temperament naroda u čijoj državi živite,radi ličnog napredovanja,kao i radi boljeg uklapanja u sredinu i prevazilaženje svih poteškoća koje donosi država i narod koji nisu vaša MATICA!!

Ali avaj..Dok je tamo neko u toj sredjenoj državi,vodio računa i bavio se time kako i na koji način olakšati strancu život u njihovoj zemlji,i osim crnačkog rada omogućiti i lični napredak,nije imao u vidu da će imati posla sa polupismenim došljacima iz Srbije,koji mesto da se integrišu i uče jezik stvaraju geta i žive čak ceo svoj život bez da znaju jezik,a o pismenosti ni da ne govorim!!Ali šta uopšte reći kad inače ne znaju ni maternji jezik!!(Naravno da  ima i drugih nacija,ali ja bih se zadržala na našoj,ne bih širla temu na ostale nacije!!)

Dakle kako izgleda život Srba u dijaspori?Prvi šok dočekaće vas jos na aerodromu,ukoliko putujete avionom!Kažu da je još zanimljivije ukoliko putujete autobusom,ali tu atrakciju sam propustila,opravdano,dug je put do Dizeldorfa,shodno tome prepričavala bih tudje utiske,a ja bih se ipak zadržala na ličnim!Dakle,putujete recimo low cost kompanijom,gde na sajtu iste,uzimajući u obzir da online kupujete i čekirate kartu,ima sve objašnjeno vezano za putovanja tom kompanijom!Podebljano čak,sve vezano za prtljag,njegovu veličinu kao i cenu!!Ali nažalost,nema ko to da pročita!Sledeći prizor su gužve i žučne rasprave na aerodromu,vezane za isti taj prtljag,negodovanje putnika,i pljuvanje po zemlji Srbiji..Naravno krivicu će da svale na sve druge samo ne na svoju (NE)pismenost!Zatim,pomisliće te u momentu da se nalazite u nekoj cigan mali,medjutim,ubrzo će te shvatiti,da ono malo cigana sto vidjate na ulicama da peru stakla na automobilima po Beogradu nije imalo tu  sreću da ode i živi negde u inostranstvu!!Pomogućstvu tražeći azil i živeti na uštrb tudjeg znoja!!Zatim,pogledate još jednom oko sebe,tražeći neki lepši prizor!!Vidićete,napirlitane nabedjene dame,(ono malo prvih dama nek oproste što ih poredim sa kvazi-damama)sa kompletnim make up-om,štiklama,toaletom,kao da su upravo sišle sa GRAND bine, spremne za još malo turbulencije,pomogućstvu negde oko 6 izjutra,jer su obično u to vreme letovi većine low cost kopanija!(zaboga ko bi njima zamerio,one ipak žive u inostranstvu)Ili muskarci,mačo tipovi,sa zalizanim kosama,šljaštećim majicama pripijene uz telo da se sto bolje ocrta ono kila viska, ala Mile Kitić(mada šta znaju Srbi šta je moda).Kasnije mi je postalo jasno,živeći tamo,u bezuspešnom pokušaju mog integrisanja i zašto je sve to tako,BN,Grand parada  ili kako vec,je mesto fasion week-a,tako da ideje za oblačenje su vam u potpunosti jasne!E onda ukrcavanje!!Zanimljiva činjenica da tada ti isti nabedjeni naši ljudi iz dijaspore zaborave na kulturu,o kojoj toliko laju na  sav  glas ,pogotovo kad prave paralelu kako je to “OVDE”a kako “TAMO”!!Kultura??Šta je to??

Integrisanje!!Ako ste i imali pojam o tome šta ta reč znači,onda živite u zabludi!Evo kako izgleda integracija  našeg naroda u   dijaspori:Živi se kako sam već napomenula  pa skoro kao u getu..Tu vode svoje male ratove,jer zaboga kad su Srbi pa bili složni!Pljuju jedni po drugima kako ko stigne,ipak su nešto srpsko sačuvali,u tom njihovom integrisanju.Pa zaboga ne odriče se starih dobrih navika tako lako!(valja se nesto “domaće”I zadržati)Radi se od ponedeljka do petka,jer rad je stvorio čoveka.Petak i subota su za izlaženje po srpskim ili hrvtskim ili bosanskim klubovima(samo da znate tamo nema raspada Jugoslavije,to se sve odigralo tamo daleko!!!)Eventualno,neki party u kucnoj režiji,gde bi se veselilo uz BN,DM,PINK da ne zaboravim da pomenem,izbaljezgalo o nekim temama koje ne možete ni da zamislite i naravno isponapijalo do krajnjih granica ukusa,kako muškarci,tako žene!!A nedelja!Pa to je dan za odmor,trežnjenje i pripreme za nove radne pobede!Što se mene lično tiče od integracije ni  I(mada šta ja znam),ali tako izgleda integracija u nas Srba u dijaspori,koji ne samo da su prilagodljivi već I proevropski orijentisani!!!Da umres od smeha!!!

Jezik!!Najbitnije je znati jezik!Eventualno za osnovno sporazumevanje!!Vokabular sveden na minimum!Ko još ima koristi od nekog većeg znanja!Kome je jezik pa potreban!!Ni sa maternjim se ne stoji baš najbolje!!Eto lično poznajem čoveka koji živi već 16 godina u Nemačkoj,koji je pročitao minimum,bez preterivanja,preko tri  stotine knjiga na nemačkom(to odgovorno tvrdim),kome je,moram da napomenem,radno mesto takvo da je konstantno u kontaktu sa ljudima,što je od bitnog značaja,jer mora da se koristi jezik!!E jedan takav čovek nema pojma osnovnu gramatiku nemačkog jezika,o rodovima I članovima da I ne govorim,a pismenost da I ne pominjem!!Za sesnaest godina života u Nemačkoj nije naučio pravilno izgovaranje slova sa umlautom,uz objašnjenje da kako god da izgovori oni(misli na nemce)moraju da ga razumeju!!To je jedan čovek!!A zamislite koliko je takvih tamo!!Mene je velika većina okruživala!Doduše,upravo takav čovek mi je jednom prilikom izjavo da se prva deca vaspitavaju,a druga razmazuju!!Ili da bi se pokazali važni,pogotovo,ukoliko ste “sveži”običaj je,da u pola srpske rečenice dodaju neku nemačku,pravdajući se time da nisu mogli da se sete u brzini, te reči na maternjem jeziku!I to onda izgleda ovako:Jao,deco deco,što ste dosadni!Idite igrajte neki Spiel!!Ili:Ah,mein Got,vreme je scheise!!Ili Izvoli jedan mali Geschenk!!(Lolo sećaš se?)Ili  hoćemo prvo da se jebemo oder ručamo…I slične varijacije na temu..Ne kažu,to prećute,da od 15-20 godina života u Nemačkoj,10 nisu izlazile samostalno u kupovinu!Ja znam jednu koja I dan danas(posle okvirno dvadeset godina zivota) čeka muža da obave kupovinu zajedno!Ne kažu da na roditeljske sastanke ide  onaj  supružnik  koji bolje zna Nemački  jer nisu sposobni ni da razumeju a kamoli da vode konverzaciju sa profesorom! Ne kažu da većina njih ne zna prosto proširenu rečenicu da napiše,a izgovor nemačog sa našim akcentovanjem  I našim tvrdim R,je vise nego komičan!!Pardon,da nije smesno bilo bi jako tužno,uzimajući u obzir da tamo žive duže od deset godina,ili,čak su rodjeni tamo ili sami  izrodili decu,sto iziskuje,razume se, duži vremenski period!

A Beograd tek!!!Pa to ne možete ni da zamislite!!Proteže se čak verovali ili ne do Malog Požarevca pa I šire I duže!!Dabome,svi su iz Beograda-pa okolina!!!

Pa sad,ako čeznete za zapadom,dobro razmislite!

 REČNIK NEPOZNATIH REČI I IZRAZA(ako upozoreni ipak pročitaju tekst)

-PREJUDICIRATI-prethodno suditi, doneti prethodnu odluku; stvoriti mišljenje o čemu unapred, praviti pretpostavke bez stvarnog osnova

-INTEGRACIJA-obnavljanje,dopunjavanje nečeg što je bitno

Sta radite vi kada dodje vreme preispitivanja odluka koje ste nekad,nekom prilikom,donele u zivotu??Placete?Sedite same u „svoja cetiri zida“(koja zapravo i nemate)?Ili setate po gradu do besvesti ,posmatrajuci druge zene i razmisljajuci kakve zivote one vode?Da li dele vase muke?Imaju li mozda slicne probleme?Da li je nasminkana zato sto je srecna ili prikriva svoju nesrecu sminkom?Mozda mislite da je samo vama lose?Ili da bi vam na nekom drugom mestu bilo bolje?I razmisljate,razmisljate,razmisljate,i uporno razmisljate gde gresite?Sta to neka druga zena ima sto vi nemate?Pokusavate u ocaju da izvucete sve mudrosti izrecene,da isisate svu pamet ovog sveta jer mislite da ste glupe...?Ili prelazite sve navedeno u fazama..Polako jedno po jedno,dok  sebe ili ne ubijete u pojam ili se ne izdignete toliko visoko da vam niko nista ne moze...

Budi me suncano oktobarsko jutro..Napolju je toplo za to doba godine...Cini se prolece...A meni nikad veca zima..Ne ustaje mi se iz kreveta..Ne otvaraju mi se oci..Smrdi mi nesto oko mene...Vracam film na brzinu...Deca su mi dovoljno velika,ne seru u pelene...Nisam prdnula...Ali smrad je ipak nepodnosljiv...Skoro sam generalno ocistila kucu...Ma osecam miris trulezi...Ne vredi...Ustajem,zanemarujem osecaj smrada..Setila sam se...Nisam vise u Srbiji...Sad zivim u Nemackoj..Zapad,zemlja zakona,hladnoce i discipline..Protezem se i nehajno rukom doticem svog bracnog partnera..On i dalje spava..Iza nas napeta noc verbalnog nasilja,svadje i uvreda..Teskom mukom pokusavam da obucem bacenu odecu koja je stajala pored kreveta,jer glava mi je teska od popijenih poslednjih zaliha bromazepama ponesenih za „ne daj Boze“..Sve leluja oko mene..Dolazim nekako sebi..Upristojila sam se kako bih sabrala snage i odvela dete u vrtic..Na vratima vrtica docekuje me nasmejana vaspitacica koja me je zabezeknuto pogledala i na losem engleskom pitala sto sam sva u crnom,da mi nije neko umro?Tek tad sam primetila da sam sva u crnom,verovatno sa podocnjacima do kolena,cupava,jer naravno nisam se ocesljala,a ni pogledala u ogledalo.Htedoh da kazem:Da ja sam umrla!Ali sam se samo nehajno iskezila izigravajuci neki jadan osmeh i pokazala rukom na glavu.. Saosecajno me je pogledala,nista vise nije komentarisala…Vracam se  u „svoja cetiri zida“...Odzvanjaju mi reci mog partnera u glavi:Ti previse razmisljas!!!Ti si agresivna!!Opterecujes me!!Sve mora da je po tvom!!Ne vrti se sve oko tebe!!(verovatno prepoznajete repertoar)U glavi haos...Prezivljavam svadju ponovo kao „vec vidjeno“,Svaku rec ponovo merim,premeravam...I naravno opet razmisljam..Uzimam ZUTE STRANE,pokusavam da nadjem nekog psihoterapeuta kome se prezime zavrsava na IC..Nalazim..Nekako..Okrecem broj,javlja se sekretarica na tecnom nemackom..Predstavljam se i objasnjavam na losem nemackom da moram da razgovaram sa doktorom,da imam problem,ali da ne znam dovoljno dobro nemacki..Strogo  ili se meni bar tako ucinilo rekla mi je:Izvolite,ja pricam  jugoslovenski(ne,nije mi se ucinilo,nije rekla srpski)objasnite u cemu je vas problem?Tresu Vam se ruke?-pitala me je-Da,tresu mi se-rekla sam gotovo poslusno.Kakve jos simptome imate?-Agresivna sam-rekla sam jos poslusnije,kao da moj bracni partner moze da me cuje pa sam se uplasila da ne propustim nesto sto mi je rekao-Sacekajte momenat rekao je strogi glas-ja sam cekala jednako poslusno kao sto mi je i rekla.-Gospodjo,Vas termin je 24.januara,vidimo se tada imate adresu....Ajme koliko ludaka na zapadu i ja pametna medju njima??pocela sam od sve muke da se smejem...Uh,bar nisam jedina...

Opet razmisljam sta bih rekla psihijatru?Znate imam krizu identiteta...On ce mi verovatno objasniti da je to normalno..nalazim se u nepoznatoj zemlji ,medju nepoznatim ljudima,ciji jezik ne poznajem...bla,bla,bla...Dok on bude pricao, ja ga pola  necu slusati(a da ne pricam o tome da dok dodje moj red da ce me verovatno moj bezobrazluk,agresivnost ili kako mi je ono vec rekao moj bracni partner sigurno proci)Verovatno necu imati zelju da mu objasnjavam da ja nemam tu vrstu krize identiteta...Eto pre neki dan osetila sam neke bolove  i svrab ujedno „dole“(da izvinete)...uplasila sam se da mi raste kurac medju nogama,ali Bogu hvala nije,smo mi je urasla dlaka koju sam resila zalihom Flogocida koju sam donela iz Srbije..Necu imati snage da mu objasnjavam zasto sam sest godina u braku a tek pre par meseci sam dosla da zivim ovde...Necu imati snage da mu objasnjavam razliku u godinama mog partnera i mene...Moju tendenciju ka starijim muskarcima..Necu imati zelje da mu objasnjavam kakav sam sok dozivela kad sam dosla prvi put u stan mog partnera koji jel ,zivi na zapadu ali je istok,krizu i embargo doneo krajem devedesetih kad je dosao na zapad...Da kod njega  kriza jos uvek traje..I kako vidim,sve veci izgledi su da iz krize nece ni izaci..Necu imati snage da se upustam u pricu da pored onih pet stvari ili koliko vec zaboravila sam,koja zena treba da ima(dama na ulici,domacica u kuci,kurva u krevetu,majka deci )ja imam jos bar dve tri vise(muskarac u kuci,radnik,stolar,moler i da vec ne nabrajam...)Kako da mu objasnim da vise razumevanja imam sa mojim petogodisnjim sinom kao i da moj petogodisnji sin ima razumevanja za mene,a da moj pedesetogodisnji bracni partner jos nije ni pokusao da me saslusa a kamoli razume..Ako bi i sabrala snage sve to da mu objasnim,sta ce mi on reci??Da ne mogu promeniti svet,da moram da mu se prilagodim,da moram da se pomirim sa cinjenicom da se neki ljudi jednostavno rode takvi...Da ne mogu svi biti ja..Da moram da se pomirim sa nekim stvarima u zivotu..Da moram da imam cilj!!!

Cilj!!!Zar da dozvolim sebi da od zapada vidim samo udoban krevet u nekoj dusevnoj bolnici??Ne,to necu dozvoliti...I dalje razmisljam...Sad mi se jutro vec cini nekako lepse...I taj nepodnosljiv smrad...Uf zar je opet prisutan...Ma navicicu se na njega...To je ustvari govno od mog bracnog partnera...

Zato drage moje dame,ne treba vam da se preispitujete,samo provtrite prostoriju da smrad ne predje na vas...